Приказ изложбе фотографија: КСКСИ. Мој Тихи океан

Постоје изложбе и изложбе. О некима од њих фотографска заједница и након затварања и даље активно расправља. Ово је знак догађаја. Такав догађај ове јесени била је изложба „КСКСИ. Мој Тихи океан“ у Третјаковској галерији на Кримском валу. Пројекат су осмислили и реализовали кустоси „ФотоФонд – територија фотографије“ групе РИА Новости Кирил Василенко и Анастасија Давидова

једно. Сергеј Максимишин. Индонесиа

Пројекат „ФотоФонд – територија фотографије“ окупио је „златну“ поставу учесника, међу којима је и једина Српскиња награђена „Златним оком“ највише награде Ворлд Пресс Пхото; добитник Еугене Смитх Грант-а, једног од најпрестижнијих свјетских грантова за фотографију; једини Српски фотограф познате француске агенције Магнум Пхотос; лауреати Српских и међународних фото конкурса, чији се радови чувају у највећим Српским и страним музејским збиркама, галеријама и приватним колекцијама и објављују у водећим светским публикацијама. Свако је другачији, свако има своју визију, рукопис и технике. Отуда и разноврсност ауторских радова на изложби: црно-белих и колор, снимљених дигиталним и филмским фотоапаратима, широкоугаоних, дугофокусних сочива и монокла – они показују главне правце савремене фотографије.

Пројекат се савршено уклапа у комплексни простор Третјаковске галерије на Кримском валу и оставио је снажан утисак у погледу архитектуре, осветљења и модерне презентације материјала. Поред добро штампаних радова, самосталне презентације сваког аутора, било је могуће погледати и слајд шоу земље у дигиталним оквирима и посебан, квалитетно изведен мултимедијални пројекат, дајући представу о грандиозној намери његовог организатори.

Андреј Безукладников, оснивач и шеф интернет портала Пхотограпхер:

– Уживао сам како се савладао комплексан простор. Дешава се да дођете на изложбу и прошетате, као дуж дугачке ограде, на којој монотоно висе фотографије, а атмосфера около успављује. А ево живота, пулсирајућег живота. Простор је савладан врхунски. Одмах ми је постало досадно. Доживео сам стање авантуре. Не знаш шта је иза угла. И сваки пут је нешто ново иза угла. Много тога је неочекивано и необично – како у дизајну радова, тако и у томе што су различити по величини, и наглашени бојом рамова и паспартуа, и како су истакнути. Експозиција изгледа разноврсно и уравнотежено. Чак и не гледајући фотографије, уживате у томе како су представљене занимљиво, лепо и деликатно. Веома модерно. Било ми је занимљиво!

Успели смо да окупимо тако моћан тим различитих фотографа који снимају тако живописне фотографије, и јасно је да нису уморни, да су и сами заинтересовани да желе да буду пионири. Мислим да је то веома успешан пројекат. Не могу још никог да издвојим: прво сам кроз ову изложбу прошао као шума, сада гледам у дрвеће. Колико сам успео да приметим, допао ми се Сергеј Трапезин, који је дело направио моноклом. Монокл је баналан, али се испоставило да није баналан. Његови радови су као слике које изазивају жељу за медитацијом. Пинхасов ме је, као и увек, одушевио. Веома су ми се допали радови Наташе Беркутове о Папуансима. Стварно ми се допао Козирев – тако једноставна фотографија, коју волим. Такав минимализам, али све је речено. Чист, провидан, као ваздух који удишете и издишете..

Алексеј Мјакишев, учесник пројекта:

Имам Тајван. Први пут сам био у Азији. То је као одлазак на другу планету. Све је исто, само је све другачије. Друга култура, други менталитет, друге боје, друга држава. Вратио сам се кући и недељу дана нисам могао да схватим у каквој сам стварности. Део радова сам снимио дигиталним фотоапаратом и црно-белим филмом. Добио сам око 30 ролни филма и преко 5000 слика у боји. Предао сам сав материјал. Направио сам избор, добио сам око 200 боја и око 70 црно-белих. Затим су кустоси погледали и направили свој избор: један за сајт, други за слајд шоу, а трећи за мултимедију..

Тајван је острво са сопственим политичким системом. Највише се сећам људи, како њихов живот функционише, њиховог менталитета. Метро је ударио. Ја, не познавајући хијероглифе, лако сам се снашао. Источно тржиште је невероватно, то је експлозија: много малих продавница у којима можете пробати све, необичних производа и необичног укуса. Занимао ме је однос људи и океана. Мој задатак је био да пуцам на људе преко океана, али сам пуцао шире, покушавао да пренесем своја осећања са места, са села.

Тамо је све другачије, друга цивилизација. За мене је то било добро, корисно искуство. пројекат великих размера. Такви пројекти су хитно потребни. Они подстичу фотографа да оде у другу земљу, направи причу, пренесе своја осећања – то је увек подстицај за даљи раст и развој.

Дмитриј Моргулис, учесник пројекта:

– Добио сам Нови Зеланд – најудаљенију тачку овог пројекта. Новозеланђани су веома интересантни људи, веома љубазни, изузетно уживају у животу. Не личе на Американце. Возио се у страху јер је задатак тежак. Веома дуг лет са два преседања. Било је тешко одмах укључити: разлика у времену, друга клима – супротно од наше, они имају зиму, ми имамо лето. Да ли сам задовољан избором? Да, мада бих приложио и друге радове. На пример, за мене је било неочекивано што су изабрали пејзажна дела. Али генерално, задовољан сам оним што је одабрано и како се то представља јавности. Надам се да ће нам кустоси пројекта изаћи у сусрет на пола пута и дати нам прилику да ову изложбу прикажемо и у другим градовима. На пример, било би ми драго да се то одржи у Хабаровску. Ово је први велики фото пројекат у Русији. Вероватно ће онда бити и други и трећи. Али ми смо били први. Ми смо први!

Михаил Дашевски, фотограф, учесник пројекта:

– Био сам у Кини, у Шангају. Замислите: Дошли сте у Москву из друге земље, никад нисте били овде и не разумете Српски језик – и разумећете моје стање. Најбоље, све што морате ићи – да бисте упуцали добро-понос „Београд“ атракције. Бог ме је спојио. Хтео сам да снимим слике. Скинуо сам их. Три дана сам имао преводиоца, а онда сам радио.

Како сам се припремао за путовање? Купио картицу и водич. Замолио сам свог преводиоца Саше да ми покаже Схангхаи и да се не приговарају са своје стране. Одвео ме у сламове, лутао сам тамо. Било је само два „не може се уклонити“ за цело путовање. Верујем да је то занемарљиво за комунистичку земљу. 38 степени топлоте и ја – слободно снимају на улицама Шангаја. Зашто се океан није скинуо? Морао сам да одем тамо, мислио сам да је боље да узмете било шта боље од Шангаја и није прскао. Размислите сами: шта да ја, градски човек, пуцам на обали? Сто тридесет и пета мрежа, како се уклепа и баци у океан?

Игор Гаврилов, шеф руског одељења фотографије фото-агенције ЕАСТ НЕВС:

– Чудно је да од 21 аутора нико нема добру фотографију океана. А океан је најмоћније створење које живи на нашој планети. Океан је одакле смо дошли и куда ћемо ићи. Ниједан аутор није био збуњен схватањем шта је океан ..

Викторија Ивлева, учесник пројекта, фоторепортер:

— Најпријатније код овог пројекта је то што је испао баш онако како је замишљено. Све што су кустоси планирали, успели су да спроведу. То није увек случај са пројектима. Лично сам посетио Брунеј, веома затворену земљу, и то је само по себи било занимљиво. Брунеј није био баш фотографско место, па је постојао додатни професионални изазов. Главна потешкоћа је, чини ми се, настала у фази одабира слика, пошто је већина нас навикла да бира заједно са кустосом, а ФОТОФОНД је преузео све у своје руке, а ми смо били лишени овог задовољства. Сада се радујемо изласку албума „КСКСИ. Мој Тихи океан“ са нашим фотографијама.

Владимир Богданов, фоторепортер:

– Одлична изложба. добра тема. Али ово је више изложба документарне фотографије, а позиционирана је као изложба уметничке фотографије. Против овога имам интерни протест.

Кирил Василенко и Анастасија Давидова, аутори оригиналне идеје, кустоси пројекта:

— По ком критеријуму сте бирали ауторе за пројекат??

— Били смо међу главним организаторима Првог међународног прегледа портфолија Српских фотографа, који је одржан у Београду у августу-септембру 2011. Интеракција са фотографом, као што знате, тек је у повоју на прегледу портфолија, ово је таква нула на почетку, што би свакако требало да доведе до нечега ако упознате занимљиве ауторе. Смо се срели. Неке од њих сам заиста желео да покажем. Неки од њих, као што смо већ схватили као резултат креираног пројекта, постали су откриће не само за наше гледаоце, већ и за софистициране и професионалне људе.

Дакле, желели смо да ујединимо фотографе у оквиру једног пројекта. Дакле, више од половине фотографа на експедицији су учесници Московског међународног прегледа портфолија. Људмилу Кетслакх смо упознали на портфолију Хоустон Пхотофест 2012 и такође смо је позвали на пројекат. На нашој коначној листи, са које смо бирали учеснике, било је 87 или 89 аутора. различит. Апсолутно. Свесно и намерно, првобитно смо желели да пројекат упозна новинаре, документаристе и уметнике чија се имена везују за уметнички правац у фотографији. Желели смо да прикупимо Ауторе са великим словом, способне да фотографски сагледају природу, суштину, контекст простора који виде, у којем се углавном први пут налазе, и из њега извучемо објективом оно што их је запало. Отуда – „МОЈ“ у називу пројекта, кључна и дефинишућа реч. Било нам је важно да окупимо ауторе који нису везани за један или други фотографски клан, тако да се у нашем примеру, од 21 аутора, искристалише одређени делић домаће модерне фотографије са свом њеном двосмисленошћу, на пример знање и њух за светски трендови у неким случајевима и тотално испадање из светског контекста у другим; способност размишљања и рада у пројекту и потпуни недостатак разумевања шта да радите са сопственим материјалом, што је такође било одмах предвидљиво и првобитно смо подразумевали.

— Како је изабрана држава за сваког аутора?

— Земље су распоређене међу ауторе као резултат жребања које је одржано 5. јуна 2012. у Међународном мултимедијалном прес центру РИА Новости: из замишљеног Тихог океана акваријума, фотографи су нацртали боце са свитцима који показују земљу где би фотограф ишао на недељу дана.

– Да ли сте са ауторима разговарали о томе шта желите да добијете као резултат, да ли сте им дали нека подешавања, препоруке, савете, жеље или су заиста били слободни у избору тема, техника и техника снимања?

– Дискутовано – нестандардни ауторски изглед у ситуацији када је и професионални фотограф под утицајем туристичких лепота и погледа, ауторски поглед који открива површан утисак и сеже у објектив много дубље од стандардне туристичке слике. Замољен да не снимам ништа што личи на Боунти рекламу. У избору тема, техника и техника снимања – да, заиста, аутори су били слободни. Пошто смо у пројекат позвали афирмисане ауторе који су своју причу-идеју могли да исеку из стварности и фотографски схвате оно што су видели.

— Да ли сте предлагали да аутори направе прелиминарну селекцију снимања и да ли сте узели у обзир њихово мишљење при формирању изложбе, иако је мало вероватно да сви разумеју да изложба толико различитих аутора није једнака личној изложби сваког од њих ?

— Да, предлагали су и разматрали предлоге. Али ово није синоним за „с обзиром – то значи да укључујемо у изложбу“. То се нигде у професионалном свету не ради у сличним пројектима. Поготово у колективним, где је потребан пројектни приступ, формирање холистичке слике и експозиције, где не може бити говора о повлачењу ћебе преко субјективног, а понекад и конзервативног поимања себе. Осим тога, не могу сви фотографи и не желе да размишљају на пројектни начин. Неко је могао да предложи пројекат. И у овом случају, ми смо направили избор, било у потпуности или делимично на основу избора који је предложио аутор. Неко је предложио оно што се зове образложен став аутора, на основу којег су донете одређене одлуке. А постојало је и оно што се зове речник каприца: „Не волим!». И то је то – поента, изражен је професионални став. За нас је „аргумент“ слаб, што указује на одсуство културе професионалне интеракције. Што се тиче обећања да ће се избор аутора – ако уопште буде предложен – поклопити са избором изложби – нико никоме није дао ни писмено ни усмено.

– Како сами оцењујете резултат: да ли сте успели да реализујете све од онога што сте планирали, које су биле потешкоће у формирању експозеа?

– О потешкоћама… А оне, генерално, нису биле. Било је важно створити јединствен простор, складно дисати, живети. Неколико десетина непроспаваних ноћи – и, чини се, испоставило се. Озбиљно, поента није сложеност, већ вишесмисленост, неуједначеност добијеног материјала, као што смо рекли горе: језик прогресивне светске фотографије у једном случају и, уопште, извесни „колоквијализам“ фотографског исказа који је изгубио своју снагу и релевантност у другом. Али све ово је одлучено приликом креирања експозиције.

— Обратите пажњу на рад оних који су вам помогли да направите сложену, вишеслојну и модерну изложбу.

– На пројекту у целини, организација експедиције, избор материјала, продукција-постпродукција, изложба фотографија у Владивостоку, фото-музички перформанс у Владивостоку, изложба у Третјаковској галерији, књига, филм о фото-музичком перформансу у Владивостоку, који ће се појавити почетком децембра, радио је озбиљан тим људи, великих професионалаца – око 80 људи. Лого пројекта, на пример, развио је уметник, вајар, професор Краљевске академије уметности Сергеј Мирош Мирошниченко .

Што се тиче изложбе у Третјаковској галерији, дизајна, архитектуре простора, мултимедијалних елемената, концепта пројектовања радова, формирања ауторских блокова, креирали су је Анастасија Давидова и Кирил Василенко уз учешће колега из пројекта „ФотоФонд – територија фотографије“.

— Да ли ћете и убудуће наставити овако велике тематске пројекте?? Поделите своје следеће планове.

— Најлакше би било рећи — наравно, планирамо и наставићемо! Али ТАКВИ пројекти су презаузети и веома скупи у свим фазама – од развоја до имплементације. Дакле, најисправније би било рећи ово: имамо нову идеју коју кујемо више од месец дана. Ова идеја је формирана и осмишљена, њена размера је упоредива са „Мојим Пацификом“, укључује учешће више десетина фотографа. И не само. Ми бисмо, наравно, волели да реализујемо више од једног таквог пројекта, али … нећемо нагађати, вероватно ћемо се уздржати и од „причања“. Желимо да урадимо. Можда ћемо понудити неки нови формат, јер функционише.

У фази креирања фото-музичког перформанса, разни „добронамерци“ – колеге из фотографске заједнице су нам, а не нама, рекли да је то глупост, да нико никада неће доћи да погледа фотографију на тргу, где сви разне врсте поп звезда обично наступају за народ. Као резултат тога, више од 5.000 људи стајало је и посматрало 1,5 сат на обали Амурског залива на Спортивнаја насипу у Владивостоку управо током ове презентације рада фотографа који учествују у пројекту. Другим речима, изложбу фотографија, представљену у оригиналном формату, за сат и по погледало је 5.000 људи, од којих су многи касније рекли да је ово „догађај за мислеће људе“. Задовољни смо овим резултатом. И утисци публике која је гледала нашу изложбу у Третјаковској галерији. Било нам је занимљиво да позовемо потпуно различите ауторе, који тешко да би икада били окупљени у једном пројекту, и да своје радове покажемо гледаоцу. Успели смо!

Питања је поставила Наталија Удартсева.

Постоје изложбе и изложбе. О некима од њих фотографска заједница и након затварања и даље активно расправља. Ово је знак догађаја. Такав догађај ове јесени била је изложба „КСКСИ. Мој Тихи океан“ у Третјаковској галерији на Кримском валу. Пројекат је измислио и реализован од стране „ФотоФонд – Територија фотографије“ Риа Новости Кирилл Василенко и Анастасиа Давидова

НА СЛИЦИ:

2. Артем Зхитенев. Кореја

3. Андреи Схампан. Сингапур

четворо. Михаил Дасхевски. Кина

5. Владимир Семин. Перу

6. Вицториа Ивлева. Брунеј-Дароуссес

7. Игор Михалев. Вијетнам

осам. Иури Козирев. Србија, Камцхатка, 2012

9. Георге Пинхасов. Мексико

десет. Емил Гатауллин. Аустралија

Једанаест. Алексеј Миакисхев. Кинески таибаи

12. Сергеи Трапезин. Малезија