Преглед фото уметности: сребрни сноп светлости

– Увек носим камеру са собом и кад сунце зађе, изађем напоље.

– Шта радите поподне?

– Штампам своје радове.

– Кад спавате?

– Nikad!

1. Кафе Венди Патон. 2007

Преци Венди Патон били су пореклом из Србије, али она не зна Српски језик, а путовала је у далеку Москву из познатог Њујорка била је мало опрезна. Али испоставило се да руска престоница уопште није опаснија од свог родног града: људи су љубазни, можете снимати ноћу, као што Венди воли да ради. Замишљала је Москву црно-бело, а град се показао светлим и разнобојним. Можда ће снимање у Београду бити почетак следећег пројекта Венди Патон. Ко зна…

Венди се појавила на коњичкој фотографији на којој је била успешан јахач и подједнако успешан тренер. Сматра да су коњички спортови и часови фотографије слични: одлуке треба доносити у хиљадитој секунди. Можда и чињеница да је потребно стално пратити процес и управљати њиме.

Изгледа да је Венди, упркос америчкој насмејаној отворености, интровертна: угодније јој је снимати под окриљем ноћи. Она верује да јој ноћ даје прилику да буде дискретна и да се приближи објектима. А људи у ноћи су ослобођенији, раскалашнији и слободнији. Ноћ, према Венди, пружа прилику човеку да буде свој. Ноћ блиста, ствара мистерију, све постаје другачије-мање прозаично и мистериозније.

– Тако перципира ноћ мој црно-бели ум,

– кокетно се шали Венди и додаје:

– Snimala sam danju. Снимала је и бежала. Ноћу могу да снимам колико год желим. Моја омиљена удаљеност је када сам врло, врло близу. Уз то, волим да будем ненаметљива и да останем непримећена. Користим танки сребрни сноп светлости-то је довољно за фотографисање. Imate pravo da pitate šta je na mojim fotografijama? У њима нећете наћи дубоке детаље којима се гледалац обично диви. Моје фотографије су одраз мојих емоција. Кроз фотографију контактирам људе, кроз њу причам о својим утисцима.

На састанку са московским фотографима, Венди је показала како снима у готово потпуном мраку. Затим је затражио да се светла укључе како би сви видели како потпуно осветљење краде мистерију полумрака и камерност поставке.

— Nije opasno snimati noæu?

– одмах је постављено питање.

Венди је, са својственим смислом за хумор, одговорила:

– Ja sam iz Njujorka. Ми Њујорчани смо веома опрезни и плашимо се свог окружења. Када снимам ноћу, користим најједноставнија правила: увек сам у гомили, не шетам уличицама и не тражим места злочина.

Снима Леица М7 камеру-тиху даљиномерну филмску камеру са ручним подешавањима и скептичан је према дигиталној фототехнологији, јер прилично оправдано верује да „цифра“ омета могућност да се одмах види шта се догодило. Истовремено се губи концентрација фотографа на процес снимања и континуитет комуникације са онима које снимате. Има довољно филма са ИСО 400. Понекад користи филм осетљив на 800 јединица. Велика срећа, ако са једним филмом добијете 6-7 оквира погодних за штампање, чешће 1-2. Штампање из њених негатива је тешко, па штампа сама, и више од свега воли своју мрачну собу у којој се одвија мистериозна и магична: из малог дела филма се рађа фотографија.

– Када уђем у мрачну собу, почиње магија. Намерно радим у црно-белој техници и користим бромосребрени папир за штампање. Сребро даје незабораван сјај мојим радовима, помаже ми да добијем уметничке отиске.

Венди је тренирала у ИЦП међународном фотографском центру у Њујорку, похађала часове код различитих фотографа, а 2003. године похађала је курс код Мајкла кенне, познатог по томе што све своје пејзаже ради на веома дугим експозицијама.

Od Majkla sam naučila strpljenje

, – са осмехом каже Венди.

– А моја породица, моја ћерка ми дају инспирацију.

Њена прва самостална изложба — дела из серије Таблеау — одржана је 2006. године. Недавно је објављена њена прва књига „Лики оф тхе Нигхт“. Обухватала је фотографије које су настале током последњих шест година. Тако се зове и изложба њеног рада у центру за фотографију браће Лумиере, која је до тада била приказана у Њујорку и Келну.

Венди воли изненађења. Амбициозним фотографима саветује да се придржавају једноставности, науче најбоље што могу, да се у потпуности фокусирају на оно што желите да снимите, да се не зауставе на томе, да експериментишу и стално иду напред.

Још не снимате ноћу? Крените одмах да доживите магију ноћи! Венди Патон препоручује.

НА ФОТОГРАФИЈИ:

2. Венди Патон

Рефлексија. 2009

3. Венди Патон

Рука. 2006

НА ФОТОГРАФИЈИ:

4. Венди Патон

Тајно. 2011

5. Венди Патон

Маске. 2009

НА ФОТОГРАФИЈИ:

6. Венди Патон

Прелазак линије. 2008

7. Венди Патон

Тетоважа“Љубав“. 2007

НА ФОТОГРАФИЈИ:

8. Венди Патон

Деца Лувра. 2006

9. Венди Патон

Ухвати ме. 2007

НА ФОТОГРАФИЈИ:

10. Венди Патон

Грицкалице. 2009