Креатори пројекта Аирпано снимају сферне панораме одозго, из птичје перспективе. Као резултат тога, свако ко седи код куће за рачунаром може да види знаменитости наше планете из необичног угла. Гледалац са врло високим степеном поузданости види свет на екрану монитора као да је сам у кокпиту хеликоптера или ако би одједном научио да лети.
Златни орлови изнад Москве
Србија, Београд.
Мај, 2010
1/800 с, ф/8, ИСО 400.
Фото: Сергеј Семјонов
Како је све почело?
Једном давно, око 2006. године, научили смо да снимамо сфере на земљи. Тада је то било необично и било је занимање за напредне фотографске ентузијасте. Били су потребни статив, посебна панорамска глава, прилично дубоко знање приликом снимања и лепљења сфере. Временом се технологија поједностављивала, развијала и постајала све приступачнија. До тада смо имали прилично искуства у фотографисању хеликоптера и авиона, а једног дана смо имали идеју: а зашто не прекршити све постојеће класичне законе снимања сфера и покушати то учинити у ваздуху? И смислили смо како да скинемо сферу на небу, где не можете да поставите статив и прецизну панорамску главу, а хеликоптер због ветра пада на десетине метара приликом снимања.
Након неколико неуспелих покушаја, успели смо и резултат је премашио сва наша очекивања. Ефекат присуства био је запањујући, гледалац као да је сам седео у хеликоптеру и видео околни пејзаж својим очима.
У почетку је пројекат био само покушај отварања врата друге стварности: уосталом, ни снимање обичних Панорама ни видео снимање не преносе оно што сферна панорама може да пренесе. Ако је особа то икада видела, одмах схвата да једноставно нема другог таквог искуства осим, наравно, директног боравка на месту снимања.
Као фотографи, посетили смо око стотину земаља света и својим очима могли да видимо потпуно невероватне пејзаже. А када је постало јасно да се све то сада може показати људима у новом својству, одлучили смо да то морамо учинити.
Андреј Зубец и ја, наш главни дизајнер и генератор техничких идеја, почели смо да градимо сајт. Снимао сам, обрађивао је резултате и стављао их на Интернет. После отприлике годину дана схватили смо да је планета веома велика и да нас двоје не можемо да се носимо. До тада смо током година фотографског путовања стекли много пријатеља и колега у нашем кругу љубитеља пејзажне фотографије. Предложио сам им да нам се придруже, а неки су се сложили. Неко од њих је могао да програмира, неко је радио веб дизајн, неко је био специјалиста за накнадну обраду, неко је добро писао текстове. На крају, наш пројекат је окупио веома јак тим ентузијастичних ентузијаста панорамске фотографије који су нам омогућили да креирамо најквалитетније производе.
Доследно и систематски снимамо занимљива места буквално широм планете. Сада имамо око 60 таквих локација. На нашој веб страници већ је постављено више од три стотине панорама, а многа места су представљена као виртуелне туре: можете погледати било који занимљив објекат, рецимо Куала Лумпур или Њујорк, са неколико тачака снимања.
Учећи да снимамо сферне панораме на небу, нисмо се зауставили и поставили себи нове, сложеније изазове. Развили смо технологију снимања из хеликоптера у покрету, а затим смо научили како да скинемо сфере са летећег авиона. Затим је дошао ред на ноћно снимање, снимање вишередних сфера ултра високе резолуције и на крају ваздушних Панорама резолуције веће од 1 гигапиксела! Све у свему, успели су да ураде све ствари које је, према класичним идејама о фотографији, веома тешко или уопште немогуће направити у ваздуху. Затим смо покушали да се спустимо под воду и скинемо неколико десетина подводних Панорама на Малдивима. У 2011. години смо завршили развој сопствене технике снимања „360-видео“. Ово је веома озбиљан корак напред у рекреацији на рачунару виртуелне стварности. „360-видео“ није статична сфера, већ заправо сферна панорама у покрету: све до кретања камере, аутомобила или хеликоптера, гледалац може гледати са стране као да је сам на месту снимања и лети у хеликоптеру.
Шта је сферна панорама? По чему се разликује од традиционалне фотографије?
По степену поузданости преноса околног простора, сфера је за ред величине супериорнија од било које најпрофесионалније и најскупље фотографије и видео снимања. На пример, ако сами покупите кућу, можете, седећи за рачунаром, провести 10 минута виртуелно путујући неком викендицом на другом крају света и стећи врло потпуну представу о тој кући, као да сте је видели сопственим очима и сами шетали собама. Ниједна, чак ни високобуџетна и професионална фотографска фотографија то не може дати.
Када гледа сферу, гледалац некако „лети“ до тачке снимања и види тачно оно што би видео својим очима, док је на месту где је фотограф снимао. Може окретати главу у свим правцима: лево-десно, горе-доле, може зумирати занимљиве делове слике, приближавајући се, може се кретати између различитих тачака снимања. Постоји најјачи ефекат присуства, који се посебно добро манифестује на великим мониторима. Истовремено, морамо узети у обзир да особа са прилично скромном техничком обуком може направити виртуелну турнеју, а постати компетентан архитектонски фотограф није лако.
Сферне панораме имају само једно ограничење: сва њихова невероватна својства манифестују се само када је рачунар присутан. Чак и ако се штампају као обична фотографија иако постоје одређена ограничења, ефекат присуства нестаје готово у потпуности.
Коришћење РЦ модела за снимање
Отприлике 90% Панорама које су сада представљене на сајту уклоњене су и даље из конвенционалног хеликоптера или авиона. Међутим, како је време пролазило, приметили смо да је на многим популарним местима на планети снимање из великог хеликоптера или забрањено или недоступно због удаљености. Када се Стас Седов, пилот и дизајнер РЦ модела са великим искуством у практичном раду придружио нашем тиму, наш пројекат је добио нове могућности. Пре годину и по дана почели смо да користимо мали РЦ модел хеликоптера. Заједничким напорима прилагодили смо расположиву фотографску опрему и технологију снимања за употребу у таквом хеликоптеру. А онда је снимљено неколико објеката којима се раније уопште није могло приступити, као што су пирамиде у Гизи Египат, дворац Неусцхванстеин у Немачкој, древни град Маја Мацху Пиццху, фигуре и линије Назца у Перуу, камени истукани на Ускршњем острву, дневне и ноћне панораме Москве.
Припремили смо за 2012. годину озбиљан програм снимања најзанимљивијих места на планети са УНЕСЦО-ве листе Светске баштине, заснован на коришћењу РЦ модела, и надамо се да ћемо успети да га испунимо. Сада су, на пример, наша два момка одлетела у Камбоџу и Вијетнам.
Главни проблеми у снимању
Једна од традиционалних компликација је снимање предмета на леп, уметнички начин, тако да је гледалац заинтересован за гледање. Обично када снимамо виртуелну турнеју радимо 20-30 Панорама. Ако након прегледа нисмо задовољни првим резултатом, поново снимамо. Дакле, у завршној турнеји бирамо око 5-7 панорама од снимљених 30-40. У овом случају имамо веома строгу селекцију, гласамо за цео тим и бирамо најбоље.
Друга потешкоћа је дозвола за снимање. Када званичници администрације било ког занимљивог објекта виде фотографа испред себе са стативом у рукама и било којом мање-више пристојном камером, одмах мисле да ће његове фотографије сутра изаћи на насловну страну Нев Иорк Тимеса, а фотограф ће добити милион долара. Шта рећи када виде хеликоптер са којег је окачена пристојна камера…
Често су званичници толико обирократизовани да је немогуће добити дозволу за снимање једноставног смртника, а одговор на захтев можете чекати месецима. Али не можемо доћи у другу земљу и тамо живети месец дана! Дешава се да нам кажу: желите да снимате хеликоптером? Платите 20 хиљада долара. Минимална висина снимања 200 метара. Желите да летите испод? Платите још 10 хиљада долара. А онда остаје да раставимо наш хеликоптер и да га дискретно однесемо у парк.
Срећом, постоје и вође мисли. Приказујемо нашу веб страницу, причамо о себи, објашњавамо да је пројекат непрофитан и да од тога не зарађујемо и дозвољено нам је да снимамо. Последњи пример је снимање огромних камених истукана на Ускршњем острву. У администрацији смо чак добили и пратећег водича који нас је водио на сва занимљива места. Директор је рекао: ваше снимање ће видети милиони људи, а неки од њих ће доћи на наше острво као туристи. То нам је корисно, снимајте, али пошаљите везу до материјала. А наши момци су снимили Ускршње острво и тако мајсторски снимили да сам, гледајући резултате рада, желео да будем тамо.
Детаљи на сајту аирпано
Малезија, Куала Лумпур
Мај, 2008
Панорама од 6 кадрова, 1/800 с, Ф/6,3, ИСО 100.
Фото: Олег Гапоњук
Бразил, Рио де Жанеиро
Фебруар, 2009
Панорама од 5 кадрова, 1/640 с, Ф/6,3, ИСО 200.
Фото: Олег Гапоњук
Бразил, Водопад Игуазу
Јануар, 2008
Панорама од 5 кадрова, 1/4 с, Ф/7,1, ИСО 100.
Фото: Олег Гапоњук
О томе како Сергеј Семјонов гледа на Менхетн кроз прозор хотела Миленијум. САД, Њујорк
Јануар, 2010
Сфера од 30 оквира брацкетинг, 3с, Ф/9, ИСО 320, плугин Флекифи.
Фото: Сергеј Семјонов
На небу изнад Санкт Петербурга
Србија, Санкт Петербург
Октобар, 2010
Сфера од 7 оквира, 1/800 с, Ф/6,3, ИСО 400, додатак Флекифи.
Фото: Сергеј Семјонов, Сергеј Румјанцев
На небу изнад исакијеве Катедрале
Србија, Санкт Петербург
Септембар, 2010
Сфера од 16 кадрова, 1/500Ц, ф / 5.6, ИСО 160, додатак Флекифи.
Фото: Сергеј Семјонов, Сергеј Румјанцев
Река Сан Хуан
САД, Јута
Септембар, 2006
Сфера од 4 оквира, 1/500 с, Ф / 5,6, ИСО 200, додатак Флекифи.Фото: Олег Гапоњук
Како се снима Панорама: небеско око?
Da li небеско око омогућава снимање 360-степених панорама на једноставан и ефикасан начин? Како се користи ова технологија и које су њене предности у односу на друге методе снимања панорама? Желим да се упустим у свет снимања панорама и чујем више о овој техници.