Стручњаци Центра за дигиталну експертизу Ускрснуће говоре о уобичајеним шемама варања путем популарних гласника како би спречили кориснике да их ухвате.
Корисници ВхатсАпп-а и телеграма често су мета превараната. Преваре привлаче лакоћа слања тренутних порука, јефтиност процеса варања и немогућност креатора услуга да у потпуности контролишу прослеђени садржај. Популарност апликација мами сајбер криминалце, једном од пута проналазе сигурносне празнине у софтверу за слање злонамјерног софтвера, нежељену пошту и варање новца. Већина шема варања може се поделити на пет опција.
Собе за ћаскање и групе
Нападачи се уграђују у различита тематска ћаскања и креирају копије налога њихових чланова. Било је случајева у групама власника станова великих ЛЦД-а, где су преваранти слали приватне поруке станарима куће са рачуна клонова, наводно од комшија, тражећи да позајме новац.
Поруке представника банке
Преваранти формализују профил гласника под банкарском организацијом-излажу брендирани аватар, наводе позицију и име запосленог. Под различитим изговорима шаљу поруке, па чак и видео позиве потенцијалним жртвама.
Сергеј Кузменко, виши стручњак за тестирање дигиталних производа Роскварт:
„Да бисте израчунали варалице, упоредите информације са званичне веб странице банке. Рачуни превараната често имају очигледне разлике од оригинала. Као мамац, преваранти користе имена банака, ковајући их и посебно правећи грешке у куцању: Онллинесбербанк, онлине.сбрбанк и слично. На аватарима се могу поставити подмазане слике или застарели логотипи банака“.
Масовни билтени
Корисник добија везу у посту тако што ће прећи преко које нехотице омогућава преваранту приступ њиховим личним подацима. Према подацима Аваста, 45% Руса се суочило са пхисхингом 2023. године. Да би мотивисали особу да кликне на пхисхиног везу, нападачи користе разне начине и психолошке трикове. На пример, наградне игре и такмичења: „Честитам! Ваш број је изабран насумично и ви сте победник у наградној игри. Пратите везу да бисте потврдили своје учешће“. Исто у порукама о добијању субвенција и социјалним исплатама.
Лажна тржишта
Ово се више односи на Телеграм. Можда ћете добити линкове-позивнице наводно од медијских личности за придруживање четовима и каналима за продају робе и услуга, као и од лажних јавних Продавница. Можете бити намамљени попустима и промоцијама путем везе која се испоставља пхисхинг.
Дизајн микрозајмова
У неким микрофинансијским организацијама новац се може добити само путем телефонског броја. Преваранти контактирају жртву у гласнику и траже да пошаљу информације из долазних СМС-ова. Уз помоћ извучених информација, микрокредит се издаје.
Сергеј Бодров, шеф Центра за дигиталну експертизу у Роскварту:
„Ко поседује информације, поседује ситуацију. Можете се заштитити повећањем нивоа дигиталне писмености и бити у току са трендовима преваре. Ни под којим условима не испуњавајте захтеве сумњивих лица да изврше било какве финансијске трансакције на Интернету, именују информације из долазних СМС-ова или им предају ваше личне податке. Увек можете паузирати комуникацију и поново проверити информације на званичној веб страници организације, банке или продавнице како бисте били сигурни ко вас је у стварности контактирао“
.
Роскварт позива на будност и повећање нивоа личне свести на мрежи. Критички став и здрав разум помоћи ће вам да уштедите новац, податке и живце.
Ја сам читалац овог текста и имам једно питање. Да ли постоје неке конкретне шеме обмане које посебно често користе гласници? Молим вас да ми пружите мало више информација о томе. Хвала вам унапред на одговору!
Да, постоје различите шеме обмане које се често користе гласници у својој професији. Неке од најчешћих шема обухватају промоцију лажних производа или услуга, налажење неопходних тестова или процедура које нису потребне, преувеличавање испаравности производа или услуга, манипулисање ценама и др. Ове шеме имају за циљ да обману грађане и извуку што више новца. Важно је бити информисан и предупредити се на комерцијалне обмане и према потреби пријавити их надлежним институцијама.