Мартин Парр-хватач бисера у мору свакодневице

Најтеже је снимити свакодневицу тако што ћете у њој ухватити нешто што смо навикли да не примећујемо или чак игноришемо; тражити типично или необично, изненађујуће или Ново, говорећи језиком разумљивим било којој особи, без обзира на њену националну припадност. Звезда светске фотографије, Енглез Мартин Парр снима, на први поглед, једноставне свакодневне заплете који захваљујући њему постају живописна метафора, генерализација, прича о феномену или проблему. Парр у својим делима тражи и бори се са „пропагандом свакодневице“, са „како је уобичајено“, „како би требало“, са очекиваним и очигледним, доводећи их на површину, често оштро или чак вулгарно, чинећи гледаоца да погледа шта је за њега од детињства била невидљива културна позадина. Доступан је за комуникацију и демократски је. Његова дела су испуњена хумором, иронијом, самоиронијом и гротеском.

Martin Parr /Magnum Photos/agency.photographerGB. England. Weymouth. Playing bowls on a bowling green. 1998.

Велика Британија. Енглеска. Веимоутх. Играње лоптица на трави. 1998

Савремени британски фотограф и фоторепортер. Рођен 23. маја 1952. у Епсому, Сурреи, Енглеска. Његов отац је био аматерски фотограф, што је можда разлог зашто је Мартин од своје 14. године сањао да се бави документарном фотографијом.

Парр је студирао фотографију на Политехничком универзитету у Манчестеру, који је данас познат као Метрополитан.

Од средине 1970-их започео је каријеру професионалног фотографа и такође предавао фотографију.

1980. оженио се Сузан Мичел, 1986. године пар је добио ћерку Елен.

Мартин Парр је у почетку стварао црно-беле фотографије и створио неколико успешних пројеката, укључујући Бад Веатхер 1982 и А Фаир Даи 1984, али је 1984. почео да снима филм у боји. Две године касније објављена је његова књига Ласт Ресорт: Пхотограпхс оф Нев Бригхтон.

Од 1994. године Мартин Парр је члан агенције Магнум Пхотос, А Ц 2008. године почасни доктор уметности на Универзитету Метрополитан.

Парр је 2004. године био кустос изложбеног програма фото фестивала у Арлу. 2007. године снимио је рекламну кампању „јесен-зима 2007/2008“ за марку Паул Смитх, а касније 2008. године оглас за Лоуис Вуиттон.

Објавио је скоро 50 фото књига и учествовао на око 80 изложби широм света.

Фотограф документарног филма свакодневице, Мартин Парр познат је и као сакупљач фото штампе и фанатични колекционар књига и фото албума, разгледница са сликама баналних ствари, ентеријера и места. Напунио је са њима неколико спратова зграде коју изнајмљује у Лондону. Парр је ово своје окупљање објавио на неколико албума и излагао на изложбама.

Од 1997. године Парр се појављује као редитељ, продуцент и сниматељ: поседује бројне слике за британску телевизију, а 2006. године изашла је нискобуџетна трака Ит’с Нице Уп Нортх.

Пролеће 2012. изложба фотографија Мартина Пара изложена у мултимедијалном Музеју уметности Београд у оквиру деветог месеца фотографије „Пхотобиеннале-2012“.

Најтеже је снимити свакодневицу тако што ћете у њој ухватити нешто што смо навикли да не примећујемо или чак игноришемо; тражити типично или необично, изненађујуће или Ново, говорећи језиком разумљивим било којој особи, без обзира на њену националну припадност. Звезда светске фотографије, Енглез Мартин Парр снима, на први поглед, једноставне свакодневне заплете који захваљујући њему постају живописна метафора, генерализација, прича о феномену или проблему. Парр у својим делима тражи и бори се са „пропагандом свакодневице“, са „како је уобичајено“, „како би требало“, са очекиваним и очигледним, доводећи их на површину, често оштро или чак вулгарно, чинећи гледаоца да погледа шта је за њега од детињства била невидљива културна позадина. Доступан је за комуникацију и демократски је. Његова дела су испуњена хумором, иронијом, самоиронијом и гротеском. Мартин је започео своју фотографску каријеру средином 70-их, средином 80-их прешао је на“ боју “ насупрот уобичајеној црно-белој фотографији у европском фоторепортеру. И до сада, у сталној потрази за новом визијом и новим визуелним језиком, он остаје релевантан, изражајан, парадоксалан, веома тражен мајстор који оштро осећа савремене трендове и поставља их на много начина.

– Мартин, ти си фотограф, кустос, колектор, кинематограф Филм Макер и отац. Како се све то уклапа у ваш живот?

– Смеје се врло рано устајем и радим врло интензивно. Опседнут сам својим послом.

– Nisam ništa propustio?

– Изгледа да не: кустос, уредник, фотограф … отац-то никада раније нисам чуо на листи! Али зашто не?

– А која је ваша омиљена ставка?

– Фотограф је, наравно, моја омиљена ствар.

– Важније од породице?

– To nije fer pitanje!

Смејемо се обоје

– Ne odgovarajte.…

– Не, не, радо ћу одговорити, само је непоштено. Наравно, породица је главна ствар! I posle toga sam Fotograf.

– Ваша породица се пита шта радите?

– Да, али породица има мало избора: толико је то велики део мог живота. Моја супруга и партнер врло ретко путују са мном било где. Понекад, али ретко. Не воли да лети, не жели да буде „госпођа Мартин Парр“ и само присуствује. Тако да врло пажљиво бира где ће ићи, прати ме на веома велике догађаје, све остало прескаче.

– Ваше дете се бави фотографијом?

– Ne. Имам ћерку, она је кувар и не фотографише.

– Пребаците се на фотографију. Шта вас забавља и нервира у овом случају?

– Заправо ме врло мало нервира. Имам привилегован положај: возим и фотографишем широм света, плаћен сам за то, стојим на платформи коју развијам годинама. Дакле, ништа ме не нервира на фотографији, чак и обрнуто, фантастично сам срећан: кад имам такве могућности, делим свој рад.

– Велики део вашег посла су пројекти. Радите по наруџби, по задатку?

– Да, истина, у овом тренутку чешће радим на културним пројектима него на часописима. Позван сам да направим серију или можда постоји књига о неком месту, а затим и њој, књизи, на овом месту да је представим. Прво идем тамо да радим две до три недеље, а затим се вратим на презентацију. Имам своје пројекте и идеје које полако састављам, а на крају се и они претварају у књиге, изложбе и друге пројекте. Ова два правца живе паралелно, понекад се пресецају. Увек имам много пројеката одједном на послу, на пример, у 2012. години планирано је пет мојих књига за излазак. Стално морате гледати и растављати снимање, комуницирати са дизајнером, кустосима, организаторима-то је прави посао. Чак имам канцеларију у Лондону и два и по сарадника који ми помажу.

– У срцу већине ваших пројеката су ваше идеје?

Martin Parr /Magnum Photos/agency.photographer

HUNGARY. Budapest. Szechenyi thermal baths 1997

Мађарска. Будимпешта. Лековита купалишта Сецхени 1997

– У ствари, чешће него не, то је мешавина мојих идеја за наручивање. На пример, када сам позван у Атланту, нико ми није рекао шта да фотографишем, а то су биле моје идеје. Купац ми је помогао да продуцирам посао, организовао приступ. Понекад се дешава овако: имам своје идеје, купац има своје, разговарамо о њима, а затим градимо заузет распоред, јер више волим да радим у интензивном режиму. Обично снимам од 8 до поноћи сваки дан како бих максимално искористио ситуацију.

– Један пројекат или више истовремено?

– Увек имам неколико пројеката на послу. Али не могу да снимим више од једног пројекта у било ком тренутку. Али морам да попуним празнине у распореду, за следећу годину већ имам заказаних 7 или 8 пројеката, неки су мали и кратки, други су дуги. Имам веома збуњујући живот, веома сам самозадовољан у погледу онога што мислим да могу да уклопим у њега. Смеје се.

– Ви надгледате сопствене пројекте?

– Уређујем и курирам сопствени рад, као и већину својих пројеката, али такође често радим са уредником са којим делим ово искуство и готово увек радим са тимом који нужно има дизајнера и уредника.

– Фотографије других Вам се свиђају колико и ваше?

– Naravno! Уживам у туђим радовима и то ме је довело до кустоских активности, јер ме нервира када озбиљни млади фотографи немају прилику да реализују своје пројекте.

– Радите са туђим архивима?

– Обично не гледам туђе архиве, већ покушавам да потражим нове фотографе и изложим их или објавим. Скоро увек је то већ холистички посао, понекад помажем у одабиру, али трудим се да не дођем до туђих архива.

– Како комбинујете рад фотографа са кустоским активностима?

– Посао фотографа-основно, курирање и одабир-је нешто што понекад радим рано ујутро, па још увек постоје специјализована путовања. Управо сам се вратио из Кине, део времена сам снимао, део времена радио на својој књизи о Кини, састајао се са фотографима, кустосима, ишао у књижаре и трговце, радио са својим партнером у Пекингу.

– Нови људи, нова открића?

– Da, uvek!

– Тражите нова фотографска имена у Русији?

– Увек тражим нова дела и нова имена и није важно одакле долазе. У том смислу, Србија се не разликује од других земаља.

– На овом путовању сте на задатку?

– Постоји комерцијални задатак, још предавања и семинари. За мене је то прилика да видим шта се овде дешава, погледам нове албуме, књиге … увек тражим нешто ново.

– Судећи по архиви Магнума, ваше прве фотографије у Русији снимљене су 92. године…

– Не сећам се тачно датума, али да, изгледа као истина…

– Неколико пута сте после тога долазили у Русију, средином и крајем 90 – их, почетком 2000-их…

– Знате моја путовања боље од мене! Смеје се.

– Управо сам прерастао вашу архиву на сајту Магнума. Da li se Rusija promenila, po vašem mišljenju?

– Наравно, Србија је постала богатија, знак богатства су саобраћајне гужве. А ви сте краљеви саобраћаја и загушења!

– Као Токио, и рекорд за најдужу гужву у саобраћају?

– Не, Токио није ништа у поређењу са Москвом, можда је тамо била најдужа гужва у саобраћају, али у Токију аутомобилски саобраћај никада није проблем, а у Београду је само катастрофа!

Šta se nije promenilo?

– Србија и даље остаје Србија, хвала богу! Више о променама. Храна, добра храна-веома скупа, али када сам први пут стигао овде, чини ми се да је то било јако пре 90 – их, храна је била лоша, само ужасна, једва јестива…

– Некима недостаје та храна…

– Видео сам то, схватам да је носталгија за комунистичким временима неизбежна, али немам никакву чежњу за том храном и не чудим се што је Московски Мекдоналдс био тако успешан када се први пут отворио почетком 90-их.

Planirate Projekte povezane sa Rusijom?

– Још не, ништа конкретно, али волео бих да овде направим велику изложбу. Србија је веома енергично фото тржиште, пуно ентузијазма, радујем се ономе што ће се догодити у Хјустону на потпуно руском“Фотофесту“. Rusija je jedna od ključnih zemalja u svetu fotografije, mesto koje treba veoma pažljivo posmatrati, mesto gde je veoma dobro pokazati ozbiljne izložbe.

– Можете именовати омиљене руске фотографе?

– Видео сам много људи, у мојој колекцији читава полица је дата Српским фотографима, све од Родченка до савремених мајстора, али, жао ми је, тешко ми је дати руска имена.

– Променимо тему и разговарамо о дигиталној ери. Још увек снимате на филму?

– Не, нисам снимао филм три или четири године.

– 2007. године рекли сте да ће Флицкр * бити претња агенцијама попут Гетти Имагес – а, а сада су Флицкр и Гетти иста ствар**. Како је бити пророк?

– Пророк?!

– Ви сте предвидели да ће се друштвени фото хостинг сајтови попут Флицкр-а озбиљно такмичити са великим агенцијама на тржишту.

– Не сећам се добро да сам то рекао, уопште нисам пророк, али то је сасвим логично-стварањем колекције фотографија, продајом.

– И шта даље?

– Дигитална фотографија ће расти, то је фантастично Демократска активност. Током времена које фотографишем, публика фотографије и број фотографа порасли су до незамисливих размера. Сада, у доба Интернета, сви имају једноставнији и јефтинији механизам дистрибуције. Веома сам срећан због ширења фотографије и никако то не сматрам претњом за себе или за саму фотографију. Веома сам срећан што се то догађа, моја главна публика сада могу бити други фотографи, а ово је најоданија публика. Наравно, не желим да будем у гету, већ желим да имам најширу публику, али знам да фотографи врло пажљиво и посвећено гледају друге фотографе.

– Користите друштвене фотографске странице за ширење фотографија?

– Не, али сајт Магнум магнумпхотос.цом је доступан свима, а тамо је 25 хиљада мојих фотографија, а ако неко жели да види пуно фотографија Мартина Парра, онда има ту могућност. Осим тога, имам бенд на Флицкр-у-назван Мартин Парр Ве Лове У / / Флицкр.com/groups/martinparr .

– То јест, Флицкр није претња фотографији?

– Nema šanse! Флицкр је једна од најзанимљивијих платформи коју фотографи имају.

– Многи фотографи се плаше масовног прилива људи у фотографију…

– Да, многи се плаше, али ја сам само срећан због овог прилива. Мислим да је глупо бојати се, јер је најзанимљивије и најважније својство фотографије њен стални раст и демократизација.

— Шта мислите о масовном самиздату, како се осећате према услугама као што је блурб.com***?

– Odlièno! Једна од страна Руске фотографије која је спречава да се развија на начин на који се развија фотографија остатка света је да Српски фотографи нису довољно ангажовани у објављивању и објављивању својих дела, још нису схватили колико ефикасни и занимљиви могу бити нови начини ширења. Али надам се да ће се ситуација ускоро побољшати.

– Сами објављујете своје пројекте?

– Не, али само зато што имам велику срећу: не недостаје ми издавача. Али постоје изузеци, на пример прошле године, мој пријатељ и ја смо направили једну књигу на блурбу и то је била исправна одлука.

– Услуге као што је блурб.цом, заменити индустрију књига?

– Ne, dopunit æe je. У блурбу.цом објављује више од милион књига годишње, то је једноставно феноменално! И не заборавите да су нам потребне лоше књиге да бисмо боље разумели добре. Дакле, сва та конкуренција и дистрибуција су добри за фотографију, јер само у поређењу са лошим можемо ценити добро.

— У овом тренутку постоје и потпуно нова тржишта: апликације за таблете и друге мобилне уређаје. Крећете се у том правцу?

— Постоји неколико предлога – и за „Магнум“ и за мене-за израду апликација, немам проблема са тим. Али и даље верујем да књига функционише баш као физички објекат. Знам да је у последњих десет година дошло до процвата интересовања за књигу, њено објављивање, прикупљање. Апликације никада неће заменити књигу, али ће допунити ово тржиште.

– У последњих неколико година, буџети уредника новина и часописа на Едиториал-у су у великој мери опали. То се некако одразило на ваш посао?

– Наравно, сада радим много мање за часописе. Али идеја за издавање сопствених пројеката и, као што сам већ рекао, културних пројеката дошла је да замени часописе. То је много занимљивији посао од снимања уредничког задатка: имате више слободе и времена, можете озбиљније радити, више сте плаћени. Уместо неколико преокрета у часопису, можете рачунати на књигу као производ свог рада. У основи, то су само добре вести. Све што други боје црном бојом сматрам добрим вестима и напретком.

— Још два питања за крај: током своје каријере правили сте било какве грешке о којима бисте желели да разговарате или од којих бисте желели да упозорите почетнике?

– Смех не знам за грешке!

– Савет за фотографе почетнике или први савет који дајете својим студентима?

– Радите без руку и волите оно што радите. Будите искрени према себи. Проблем је у томе што већина ученика уопште не ради, они не знају шта је радити. Проблем је у томе што фотографска професија изгледа као врло спектакуларна и живахна каријера. Људи мисле да је то једноставно: узео сам камеру — и отишао да снимам. Али у ствари, у фотографији не можете сакрити колико је рад коштао, или тачније не можете сакрити колико је мало рада уложено у пројекат. То је увек видљиво. Фотографија је занимљива јер је истовремено и најједноставнија активност, а уједно и најтежа.

Martin Parr. From the series The Last Resort: Photographs of New Brighton. 1983-1985.

Courtesy of Martin Parr Magnum Photos

Мартин Парр. Из серије “ последње склониште. Фотографије Њу Брајтона“. 1983-1985.

C Мартин Парр Magnum Photo

s

Фотографије из серије “ последње склониште. Фотографије Нев Бригхтон-а “ љубазношћу мултимедијалног Музеја уметности Београд . Изложба фотографија Мартина Парра одржава се у оквиру деветог месеца фотографије „Пхотобиеннале-2012“.

Хвала и Агенцији Пхотограпхер на приложеним фотографијама.

Напомене:

* Флицкр-услуга дизајнирана за складиштење и будућу употребу од стране корисника дигиталних фотографија и видео записа. Једна од најпопуларнијих веб локација међу блогерима за постављање фотографија. Од 4. августа 2011. услуга је имала више од 6 милијарди у својој бази. преузете слике. Флицкр је купио Иахоо! у марту 2005. године.

Википедија, /.wikipedia.org/wiki/Flickr

** 2008. године Флицкр и Гетти Имагес најавили су намеру да започну ближу сарадњу на фотографији. Представници ГИ-а приметили су да ће бити задовољни што ће искористити оне Флицкр колекције које ће сматрати најприкладнијим стандардима познатог одвода. Уредници ГИ истраживали су колекције корисника за најбоље снимке залиха, контактирали ауторе и предложили уговор о продаји њихових фотографија на ГИ. У року од две године, ги колекција је обухватила више од 100.000 слика. Данас већ сваки корисник Флицкр-а може понудити своје снимке на продају одабиром опције захтев за лиценцу.

*** Амерички сајт блурб.цом је специјализован за издавање ауторских књига било ког формата и садржаја у малом тиражу од једног примерка . Сајт такође нуди могућност продаје књиге.